Sve o crkvenom venčanju u Srbiji: Cene, Pravila i Iskustva

Organizacija crkvenog venčanja predstavlja poseban i dirljiv trenutak za svaki par. Međutim, pored emocionalne pripreme, neophodno je sagledati i praktičnu stranu ovog čina. Na osnovu brojnih iskustava budućih mladenaca, mogu se izdvojiti ključna pitanja koja se tiču finansijskih obaveza, procedure, izbora crkve i drugih detalja. Ovaj članak ima za cilj da pruži sveobuhvatan uvid u proces crkvenog venčanja, nudeći korisne informacije i savete koji će olakšati planiranje ovog važnog događaja.

Finansijska strana crkvenog venčanja: Takse i prilozi

Jedno od najčešćih pitanja koje muči parove jeste finansijska obaveza vezana za sam čin venčanja u crkvi. Cene variraju u zavisnosti od toga da li se venčavate u svojoj parohijskoj crkvi ili u nekoj drugoj, popularnijoj. U parohijskim crkvama, iznos koji se daje svešteniku često se ostavlja prema mogućnostima mladenaca, iako mnogi sveštenici daju sugestivne cifre. U praksi se često pominju iznosi od 50 do 100 evra za sveštenika, ali mnogi parovi ističu da je princip "koliko ko može" onaj koji bi trebalo da važi.

Međutim, situacija postaje značajno drugačija kada se izabere crkva kojoj mladenci ne pripadaju. Tada se, pored priloga svešteniku, plaća i takozvani zakup crkve. Za popularne beogradske crkve, kao što su Ružica na Kalemegdanu, Hram Svetog Save (mala crkva pored), Saborna crkva ili crkva Aleksandra Nevskog, ova taksa može biti znatno viša. Navešću neke od pomenutih cifara: zakup crkve može koštati od 5.000 do 12.000 dinara, a ukupni troškovi, uključujući sveštenika i hor, lako mogu dostići i preći 20.000 dinara. Postoje iskustva gde je samo hor u određenim crkvama koštao 10.000 dinara.

Posebno pitanje koje izaziva nedoumice jeste takozvana "kumovska taksa". Dok neki sveštenici zaista traže od kumova da plate određeni iznos (često po 2.000 do 4.000 dinara), u većini slučajeva mladenci sami preuzimaju te troškove kako ne bi opterećivali kumove. Bitno je unapred razgovarati sa sveštenikom o svim očekivanim izdacima kako bi se izbegle neprijatne situacije na sam dan venčanja.

Neophodna dokumentacija i procedure

Pre samog venčanja, neophodno je obezbediti određenu dokumentaciju. Osnovni dokumenti su krštenice mladenaca. One se vade u crkvi u kojoj ste kršteni. Zanimljivo je da mnogi sveštenici ne zahtevaju uvid u originalne krštenice već veruju mladencima na reč, posebno ako se venčavaju u svojoj parohijskoj crkvi. Ipak, sigurnije je imati ih pri ruci. Krštenice kumova su takođe potrebne, iako se one često donose tek nekoliko dana pre venčanja samo na uvid.

Ako se mladenci venčavaju u crkvi koja nije mladoženjina parohijska (a po crkvenim pravilima, mladence venčava sveštenik iz mladoženjine parohije), potrebno je obezbediti pismenu saglasnost tog sveštenika. Ovaj korak može biti izvor dodatnih troškova i komplikacija, jer neki sveštenici zahtevaju naknadu za izdavanje ove dozvole. U nekim slučajevima, mladoženjin sveštenik će lično doći u izabranu crkvu da izvrši venčanje, što takode može biti dodatno naplaćeno.

Pre venčanja, par sa sveštenikom obavlja i takozvani predbračni ispit ili savetovanje. Ovo je uglavnom neformalni razgovor u kome sveštenik upoznaje mladence sa duhovnom i praktičnom stranom braka. Trajanje i sadržaj ovog razgovora variraju od sveštenika do sveštenika.

Izbor crkve i manastira: Lokacija, pravila i hor

Izbor mesta venčanja je veoma lična stvar. Mnogi pari sanjaju o venčanju u poznatim crkvama kao što je Ružica, ali je važno uzeti u obzir praktične strane: parking, pristupačnost za goste i gužvu. Popularne crkve često imaju gusto raspoređene termine, pa se venčanja mogu preklapati, što stvara osećaj žurbe i umanjuje intimnost trenutka.

Venčanje u manastiru, na primer na Fruškoj gori ili u manastiru Vavedenje na Senjaku, predstavlja posebno iskustvo. Pravila oblačenja u manastirima su strožija: haljine bi trebalo da pokrivaju ramena i kolena, a dekolte bi trebalo izbegavati. Preporučuje se da i gosti budu obavešteni o ovim pravilima pristojnog odevanja. Cene venčanja u manastirima često su niže ili simbolične, ali je potrebno proveriti da li postoji mogućnost angažovanja hora, jer neki manastiri imaju svoje, dok u drugima mladenci moraju da dovedu svoj.

Angažovanje crkvenog hora preporučuje se svima koji to mogu da priušte. Hor uveliko doprinosi svečanoj i dirljivoj atmosferi ceremonije. Cena hora varira, od oko 5.000 dinara u manjim mestima do 10.000 dinara i više u većim gradovima i popularnim crkvama.

Pravila i zabrane: Dani kada se ne može venčavati

Crkva ima određena pravila kada se venčanja ne obavljaju. Zabranjeno je venčanje za vreme četiri velika posta (Božićnjeg, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog), kao i sredom i petkom (jednodnevni postovi). Takođe, ne venčava se na određene velike praznike kao što su Krstovdan i Sečenje glave Svetog Jovana.

Posebno pitanje je venčanje na zadušnice. Iako crkvena pravila ne zabranjuju eksplicitno venčanje tog dana, mnogi to smatraju neprikladnim zbog sujeverja, jer je to dan sećanja na preminule. U praksi, mnogi sveštenici će odobriti venčanje na zadušnice, naročito ako ceremonija bude popodne. Ipak, preporuka je da se ovaj dan izbegne radi osećaja prikladnosti i zbog mogućih praznih crkava jer se ljudi uglavnom uzdržavaju od organizacije svadbi.

Posebna pitanja: Kumstvo, mešoviti brakovi i razvod

Pitanje kumstva je često predmet rasprava. Da li kum mora biti pravoslavne vere? Pravoslavna crkva zahteva da kum bude kršten, a poželjno je da je pravoslavne veroispovesti. Međutim, u praksi, mnogi sveštenici prihvataju i kumove koji su kršteni u drugim hrišćanskim crkvama (npr. katolicima), dok za nekog ko nije kršten uopšte postoji problem. Najbolje je unapred proveriti stav svog sveštenika.

Što se tiče mešovitih brakova (gdje je jedan od mladenaca druge veroispovesti), crkveno venčanje je moguće pod uslovom da se nekršteni partner prvo krsti. Katoličko krštenje se priznaje, pa katolik ne mora ponovo da se krsti. Za takve slučajeve često je potrebna dodatna papirologija i saglasnost nadležnih.

Pitanje crkvenog razvoda takođe se povremeno pojavljuje. Postupak podrazumeva podnošenje molbe crkvenom sudu, uz navođenje razloga za poništenje braka. Potrebna je i potvrda o poništenom građanskom braku. Procedura može trajati i za nju se mogu naplatiti određene takse, iako zvanično crkveni razvod nije uslovljen novčanom naknadom.

Šta doneti u crkvu: Oprema za venčanje

Za sam čin venčanja potrebno je obezbediti određene predmete. To su: Četiri sveće (dve drži mlada, dve mladoženja, a kasnije ih preuzimaju kumovi), platno (belo platno, često sa izvezenim krstom, na koje mladenci stanu tokom dela ceremonije), vino (mala flašica crnog vina) i čaša (može biti obična vinska časa, ukrašena ili ne; neke crkve imaju svoju pa nije obavezno kupovati).

Komplet (platno i sveće) može se kupiti u crkvenim prodavnicama, a cena se kreće oko 2.000-3.000 dinara. Čašu je moguće ukrasiti satenskom trakom i mašnicom. Nakon venčanja, sveće se mogu zapaliti na neki od narednih crkvenih praznika, a platno čuvati kao uspomena ili od njega sašiti nešto drugo.

Zaključak: Priprema je ključna

Organizacija crkvenog venčanja zahteva pažljivo planiranje i dobru komunikaciju sa sveštenikom izabrane crkve. Ključno je unapred proveriti sve troškove, pravila i potrebnu dokumentaciju kako bi se izbegle neprijatne iznenađenja. Iako finansijski aspekti mogu biti izazovni, važno je zapamtiti da je suština ovog čina duhovno ujedinjenje dvoje ljudi. Razgovorom, strpljenjem i dobrom pripremom, ovaj dan može postati prelepo i bezbrižno iskustvo koje će ostati upamćeno kao jedan od najlepših u životu.